Историја
- Највеће село у Србији још од средине 19 века све до завршетка Другог светског рата, када су из њеног састава издвојена насеља Влашки До и Грчац.
Настала средином 17 века. По предању, Азању су засновали преци Шаранчића а касније и Бучића чији се потомци данас презивају Пантић. За њима долази и данас позната породица Мајсторовић од чијег порекла су настале данашње фамилије Арсенијевић, Никодијевић, Танасковић, Маринковић, Матејић, Милентијевић и др. данас су у Азањи најпознатија фамилија Јелић од којих су настали Стојадиновићи, Прокићи, Милетићи и Марковићи.
На територији данашње Азање је и раније постојала насеобина, на широј територији Азање пронађени су остаци Римског војног утврђења који су веома лоше очувани и мало истражени.
Најстарији данас познати писани помен Азање потиче из 1724. године.
Назив Азања потиче од турске речи "хазаин", што је множина од речи "хазаина" и "хазниа" и значи житница.
- ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ -
Азања се простире на око 40 квадратних колометара на североисточном делу плодне Шумадије, 44 * 23 'северне геогравске ширине 20 * 53' источне географске дужине, на надморској висини од 160 метара.
Граничи се на западу са селима Кусадак и Велика Крсна, на северу је Селевац, на истоку Власки До и Грчац, а на југу Паланка.
- СТАНОВНИШТВО -
- Азања је у ближој прошлости била најмногољудније сеоско насеље у Србији. По броју становника веће и од многих општинских и окружних места. Такав однос био је у периоду од 1885. године када је по попису у Азањи живело око 4900 становника до завршетка II светског рата када је број становника био већи од 10 000, тада долази до нових административно-територијалних подела у Србији, када су из састава Азање издвојени насеља Влашки До и Грчац.
Данас у Азањи живи нешто више од 4100 становника од којих су вечином Срба али има Рома, Муслимана, Црногораца, Македонаца, Келта, Хрвата, Руса и др.
Настала средином 17 века. По предању, Азању су засновали преци Шаранчића а касније и Бучића чији се потомци данас презивају Пантић. За њима долази и данас позната породица Мајсторовић од чијег порекла су настале данашње фамилије Арсенијевић, Никодијевић, Танасковић, Маринковић, Матејић, Милентијевић и др. данас су у Азањи најпознатија фамилија Јелић од којих су настали Стојадиновићи, Прокићи, Милетићи и Марковићи.
На територији данашње Азање је и раније постојала насеобина, на широј територији Азање пронађени су остаци Римског војног утврђења који су веома лоше очувани и мало истражени.
Најстарији данас познати писани помен Азање потиче из 1724. године.
Назив Азања потиче од турске речи "хазаин", што је множина од речи "хазаина" и "хазниа" и значи житница.
- ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ -
Азања се простире на око 40 квадратних колометара на североисточном делу плодне Шумадије, 44 * 23 'северне геогравске ширине 20 * 53' источне географске дужине, на надморској висини од 160 метара.
Граничи се на западу са селима Кусадак и Велика Крсна, на северу је Селевац, на истоку Власки До и Грчац, а на југу Паланка.
- СТАНОВНИШТВО -
- Азања је у ближој прошлости била најмногољудније сеоско насеље у Србији. По броју становника веће и од многих општинских и окружних места. Такав однос био је у периоду од 1885. године када је по попису у Азањи живело око 4900 становника до завршетка II светског рата када је број становника био већи од 10 000, тада долази до нових административно-територијалних подела у Србији, када су из састава Азање издвојени насеља Влашки До и Грчац.
Данас у Азањи живи нешто више од 4100 становника од којих су вечином Срба али има Рома, Муслимана, Црногораца, Македонаца, Келта, Хрвата, Руса и др.
- Општина Aзањска -
- Општина азањска као локална аутономна јединица установљена је законом 1839 године. Овај закон је утврдио три основне категорије општина: београдска, варошка и сеоска. Општина азањска као и сва насељена места у срезу јасеничком сврстана је у трећу категорију. Овако утврђене општине биле су изједначене по основу локалне организације државне власти и носиоца функције самоуправног живота у Србији тог доба. Разлике међу нјима биле су само у саставу.
Азања је имала статус општине до 1965 године, тада долази до административнох промена у држави а Азања се припаја општини Смедеревска Паланка.
Азања је имала статус општине до 1965 године, тада долази до административнох промена у држави а Азања се припаја општини Смедеревска Паланка.
Азањска црква једна је од ретких у Србији којој је иконостас израдио један од највећих српских уметника 19 века Анастас Јовановић.
- Црква светих Козме и Дамјана -
1884\85 Изграђена црква светих Козме и Дамјана
- ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА -
1896 Године основана Земљорадничка Задруга
1911 Изграђена зграда Задруге
1969 Завод за заштиту споменика ставља под заштиту државе
1969 Завод за заштиту споменика ставља под заштиту државе
Земљорадничка задруга у Азањи је најстарија задруга у Србији, основана 11 априла 1894. године иницијативом Милије Батинића тадашњег председника Азањске општине и Панте Мајсторовића. Основна делатност задруге је пољопривредна производња у ратарству, воћарству, сточарству и др. Некада у време после II светског рата па до краја 20 века у саставу задруге организују се разни облици предузетништва попут ветеринарске станице, млин, живинарство, трговина и др, која је чинила око 170 стално запослених.
- Основна школа у Азањи основана је 1851. године после молбе општине азањске а потом и упућеног писма Антонија Р. Мајсторовића тадашњег окружног начелника, којим моли министарство просвете да одобри оснивање и зидање школе у Азањи.
Пре тога у Азањи је постојало приватно училиште којим је наставу држао Јован Поповић, житељ овдашњи а касније и први учитељ у новооснованој државној школи. Број ученика се упоредо повећавао са бројем становникатако је од 1878 у школи радило 2 уцитела а од 1884 број учитеља се повећао на 4, а број ученика те године је био 158 мушких ђака и 10 женских ђака. Нову зграду школа добија 1902 године за то време највећа школска зграда у овом делу Србије. А уз њу 1911 су сазидани и учитељски станови. У то време делује у Азањи и женска основна школа све до 1912 године.
Подизањем нове школске зграде значајно су се изменили услови за школовање, a и број ђака се повећао.
Пре тога у Азањи је постојало приватно училиште којим је наставу држао Јован Поповић, житељ овдашњи а касније и први учитељ у новооснованој државној школи. Број ученика се упоредо повећавао са бројем становникатако је од 1878 у школи радило 2 уцитела а од 1884 број учитеља се повећао на 4, а број ученика те године је био 158 мушких ђака и 10 женских ђака. Нову зграду школа добија 1902 године за то време највећа школска зграда у овом делу Србије. А уз њу 1911 су сазидани и учитељски станови. У то време делује у Азањи и женска основна школа све до 1912 године.
Подизањем нове школске зграде значајно су се изменили услови за школовање, a и број ђака се повећао.
- МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА -
1965 Основана Месна Заједница
Месна заједница као основна територијална самоуправна људска заједница у којој радни људи и грађани одлучују о остварењу својих заједничких интереса и о солидарном задовољавању заједничких потреба основана је у Азањи 17 новембра 1965. године после административних промена којом су се општине Азања и Паланка спојиле а административни центар припао Паланци.
- Знаменити Азањци -
Вујица Вулићевић (1773-1828)
Рођен је у Азањи. Заједно са војводом Чолаком Антом Симеоновићем предводио је у мају 1809 Карађорђеву офанзиву од Никшића према Црној Гори. За његовог сина Петра Вулићевића била је удата сестра кнегиње Љубице. Његов најстарији брат био је војвода Ђуша Вулићевић, после чијег убиства је Вујица дошао на место оборкнеза.
Године 1817. у Радовањском лугу надомак Велике Плане принуђен да помогне убиство Карађорђа по наређењу Милоша Обреновића и тадашње владајуће структуре у Србији. Он је био Карађорђев кум, па је Карађорђе код њега одсео имајући поверење. У знак покајања подигао је цркву-брвнару Покајница. И данас има његових потомака.
Године 1817. у Радовањском лугу надомак Велике Плане принуђен да помогне убиство Карађорђа по наређењу Милоша Обреновића и тадашње владајуће структуре у Србији. Он је био Карађорђев кум, па је Карађорђе код њега одсео имајући поверење. У знак покајања подигао је цркву-брвнару Покајница. И данас има његових потомака.
Ђуша Вулићевић (1771–1805)
Био је војвода у Смедереву и један од организатора првог српског устанка. Погинуо у борбама за ослобођење Смедерева.
У Ђушиној улици у Београду, је данас Рударско- геолошки факултет а пре тога је био и познати београдски затвор. Његово име и носи једна улица у Смедереву.
Његов брат је Вујица Вулићевић.
У Ђушиној улици у Београду, је данас Рударско- геолошки факултет а пре тога је био и познати београдски затвор. Његово име и носи једна улица у Смедереву.
Његов брат је Вујица Вулићевић.
Стефан Новаковић
Један од ученијих Азањаца. Један од првих ученика Доситејеве Велике Школе у Београду, уз Карађорђевог сина Алексу и Вука Караџића.
Један је од оснивача Друштва Српске Словесности данас познато као Српска Академија Науке и Уметности (САНУ).
Један је од оснивача Друштва Српске Словесности данас познато као Српска Академија Науке и Уметности (САНУ).
Антоније Р. Мајсторовић
Антоније Мајсторовић је био члан Народног суда (1833.) и државни с саветник. Члан Државног савета постао је у време кнеза Александра Карађорђевића.
Антоније Мајсторовић носио је чин мајора а својевремено био начелник округа смедеревског.
У модерној српској историји остао је познат као један од организатора тзв. "Мајсторовићеве завере" из 1863. заједно са још 35 истомишљеника. "Завера" је имала за циљ планирање и убиство кнеза Михајла Обреновића и повратак на престо Карађорђевића.
Антоније Мајсторовић и другови су после вишемесечне истраге изведени пред смедеревски Окружни суд, који је 1864. године донео пресуду. Судско веће је 26 затвореника осудило, четворица су, како се у оно време говорило, "пуштени испод суђења", а четворица ослобођена због недостатка доказа. Међутим, ниједном од осуђених није била изречена казна већа од две године затвора.
Антоније Мајсторовић је стрељан у Азањи 1866. године.
Милија Батинић
Највиђенија личност у Азањи крајем 19 и почетком 20 века. Својевремено председника општине Азањске и иницијатор оснивања прве задруге у Србији у Азањи. Један од најзаслужнијих што је у Азањи 1902 подигнута најмодернија зграда школе у овом делу србије.
Милош Ђуричић Пула (1912-1941)
Служио војску у Краљевој гарди у Београду.
Оснивач гимнастичког друштва "СОКО" у Азањи, поддружине Савеза Сокола Југославије преко којих је 1932. године иницирао да се оснује фудбалски клуб "Шумадија".
Други светски рат је дочекао тешко болестан у београдској болници у којој је преживео бомбардовање Београда и само разарање болнице. Бежећи из Београда и ако тешко болестан пешке се вратио у Азању где га је болест савладала и прерано се упокојио.
Драгољуб Р. Никодијевић (1913-1941)
Рођен у Азањи, још у време школовања упознао се са дражима ваздухопловства као члан подмлатка аеро-клуба "Наша крила". Завршио је пилотску школу за летобе на борбеним авионима Југословенског ратног ваздухопловства.
Носио је чин наредника када је погинуо на самом почетку II светског рата бомбардујући немачке позиције у околини Темишвара.
Сахрањен је на гробљу хероја у Темишвару.
Радмила Милентијевић (1931- )
Рођена у Азањи (Влашки До - Краљевина Југославија)
Студирала на Економском факултету, Београд, 1961. магистрирала историју на Чикашком универзитету , докторирала 1970. на Колумбија универзитету, САД. Од 1966. предавач на катедри за историју Сити Колеџа Градског Универзитета у Њујорку, од 1984. је и редовни професор, 1992. је постала Министар без портфеља у Влади СРЈ премијера Милана Панића, 1993. отишла у пензију са Сити Колеџа и посветила се као председник Светског Српског фонда, хуманитарне фондације у Њујорку, снабдевању лековима болница у Крајини и Републици Српској. 1998. постаје Министар информисања Републике Србије. Била је специјални Саветник Градског министарства просвете Њујорка и ректора Универзитета у Њујорку, заменик ректора и продекан, била је Председник факултетског синдиката и професионалног особља конгреса Градског Универзитета, члан Универзитетског професорског Сената, са отпочињањем кризе и распада бивше Југославије јавно наступа - држи предавања о југословенској кризи - на Америчком универзитету Корнелу, Јелу и др. универзитетима. Појављивала се на CNN, FOX, C-span, BBC-у, на националним ТВ Аустралије, Аргентине, Француске, Канаде. Донатор изградње храма Светог Саве на Врачару, са 19.000 долара, председник Одбора за обнову храма Светих врача Козме и Дамјана у Азањи, донирала 150.000 долара.
Студирала на Економском факултету, Београд, 1961. магистрирала историју на Чикашком универзитету , докторирала 1970. на Колумбија универзитету, САД. Од 1966. предавач на катедри за историју Сити Колеџа Градског Универзитета у Њујорку, од 1984. је и редовни професор, 1992. је постала Министар без портфеља у Влади СРЈ премијера Милана Панића, 1993. отишла у пензију са Сити Колеџа и посветила се као председник Светског Српског фонда, хуманитарне фондације у Њујорку, снабдевању лековима болница у Крајини и Републици Српској. 1998. постаје Министар информисања Републике Србије. Била је специјални Саветник Градског министарства просвете Њујорка и ректора Универзитета у Њујорку, заменик ректора и продекан, била је Председник факултетског синдиката и професионалног особља конгреса Градског Универзитета, члан Универзитетског професорског Сената, са отпочињањем кризе и распада бивше Југославије јавно наступа - држи предавања о југословенској кризи - на Америчком универзитету Корнелу, Јелу и др. универзитетима. Појављивала се на CNN, FOX, C-span, BBC-у, на националним ТВ Аустралије, Аргентине, Француске, Канаде. Донатор изградње храма Светог Саве на Врачару, са 19.000 долара, председник Одбора за обнову храма Светих врача Козме и Дамјана у Азањи, донирала 150.000 долара.
Миомир Павлићевић Меле
Завршио гимназију у Смед. Паланци а факултет у Београду. Био је директор "ГОШЕ" а касније и министар у Влади Србије.
Постао је председник женског фудбалског клуба ГОША по његовом оснивању. Одласком из клуба женски тим је врло брзо престао да постоји.
Постао је председник женског фудбалског клуба ГОША по његовом оснивању. Одласком из клуба женски тим је врло брзо престао да постоји.